Dom Zdravlja - "Dr Ristić"

“ Kad ne bismo imali zimu, proleće ne bi bilo u toj meri prijatno. „
                                                                   Anne Bradstreet, 1655.
PROLEĆE doživljavamo kao vreme rasta, razvoja, obnavljanja, šanse za nove početke. Već sama pomisao na to da ono stiže čini nas bolje raspoloženim. Šta nas to pokreće u proleće posle dugih, iscrpljujućih zimskih dana? Već same reči En Bredstrit, američke pesnikinje, nedvosmisleno ukazuju na neku novu energiju, koja potiskuje zimsku „uspavanost“.
Proleće je prirodni „eliksir“ raspoloženja. Sa fiziološkog aspekta, promene raspoloženja tokom proleća se objašnjavaju, pre svega, povećanjem količine neurotrasmitera serotonina i smanjenjem hormona melatonina. Serotonin nastaje specifičnim biohemijskim procesom unutar nervnih ćelija i uključen je u regulaciju raspoloženja, seksualne želje, apetita, sna, memorije, sposobnosti za učenje i nekih vidova socijalnog ponašanja. Melatonin je hormon, koji prozvodi epifiza i učestvuje u regulaciji cirkadijalnih (dnevnih) ritmova. Na koji način su podstaknute promene u moždanom i hormonskom  funkcionisanju? Pojednostavićemo složena naučna objašnjenja i reći da je tokom zime metabolizam orijentisan  na prevazilaženje loših vremenskih uslova, a kad nastupe sezonske promene, kao što su porast temperature, povećanje količine dnevne svetlosti, dolazi do hormonalnih i metaboličkih promena, što utiče i na naše raspoloženje.

Veliko prolećno spremanje kože lica i tela podrazumeva pažljivu negu, hidrataciju, a, ukoliko je potrebno, i neki od specijalnih  medicinskih tretmana

PROLAZI zima, godišnje doba, koje nosi puno suprotnosti. S jedne strane, asocira na idilu, pahulje, škripu snega pod nogama, vesele praznike ispunjene druženjem sa najbližima. S druge strane, neprijatan osećaj hladnoće, jak vetar,  vlagu u vazduhu i mnogo smoga u gradovima. Da bi se zaštitili od  oštre i jake zime, oblačili smo se u više slojeva tople odeće, što nije izvodljivo sa  kožom lica, a povremeno i sa  zaštitom šaka.  Provodili smo dosta vremena  u zatvorenim prostorijama,  izloženi toplom i suvom vazduhu, sa malo ili gotovo nimalo  kretanja i drugih fizičkih aktivnosti. Tokom zime metabolizam i cirkulacija krvi su usporeniji, pa samim tim je usporen i smanjen dotok hranljivih materija i kiseonika do svih organa, a posebno kože i njenih delova, kao što su kosa i nokti. Samim tim  usporenije je obnavljanje svih slojeva  kože, rast noktiju i kose.