Način života današnjeg čoveka povećao opasnost od oboljenja kostnog tkiva.
Ishrana bogata kalcijumom i sport još u mladosti grade čvrste kosti.
KOŠTANI sistem obezbeđuje organizmu neophodnu stabilnost i zaštitu. Kost predstavlja metabolički veoma aktivno tkivo, koje se neprekidno stvara, razgrađuje i ponovo formira tokom života. Svi ovi procesi zavise od kostnih ćelija, na čiju funkciju utiče veliki broj činilaca. Neki od njih su genetski, metabolički, mehanički, nutritivni, zatim supstance sa hormonskom aktivnošću (polni hormoni, paratiroidni hormon, kalcitonin, vitamin D, glikokortikoidi, itd.). Čvrstinu kosti čine: kvalitet kosti (mikro i makroarhitektura, sastav-mineralizacija, mikrofrakture, kolagene veze) i kvantitet kosti (gustina-masa).
OSTEOPOROZA je sistemska bolest kostnog tkiva, koja se odlikuje malom kostnom masom i mikroarhitektonskim gubitkom kostnog tkiva, sa povećanom krtosti kostiju i sklonošću ka prelomima. Osteoporoza nastaje kad je količina kosti, koja se razgradi u jedinici vremena veća od količine novostvorene kosti uz normalnu strukturu same kosti. Poslednjih decenija incidencija osteoporoze je u stalnom porastu iz više razloga - produžen životni vek, upotreba lekova (pre svega glikokortikoida), veći broj ginekoloških operacija sa jatrogenom menopauzom, sedenje, pušenje cigareta...
Osteoporoza može da bude: primarna - involutivna: postmenopauzalna - tip I i senilna - tip II te idiopatska: kod dece (pubertet) i kod odraslih (muškarci) i sekundarna - u toku endokrinih bolesti (hipertireoza, šećerna bolest), jatrogena (glikokortikoidi, metotreksat), usled hroničnih zapaljenskih oboljenja (reumatoidni artritis), hematoloških oboljenja (multipli mijelom, mastocitoza), dugotrajne imobilizacije, idiopatske hiperkalciurije, hroničnih bolesti creva i gastrektomije i u trudnoći.
FAKTORI RIZIKA za nastanak osteoporoze mogu da budu različiti od prevremene menopauze ili manjka estrogena (pre 45. godine), hronične primene glikokortikoida do porodične anamneze. Rizik može da predstavlja i mala telesna masa i gracilna konstitucija kao i životne navike (cigarete, alkohol, nekretanje), ali i prethodna fraktura, kifoza, smanjenje telesne visine (više od tri centimetra).
Bolest je obično asimptomatska, a kada se simptomi jave oni su znak nastalih preloma (kičma, kuk, ekstremiteti) pri manjoj traumi ili bez traume - spontano. Kao posledice preloma kičmenih pršljenova najčešće nastaju deformiteti grudnog koša i kičmenog stuba sa gubitkom visine od nekoliko centimetara. Takođe su česti i prelomi kuka, čije lečenje može da bude veoma komplikovano. Zato je važno na osteoporozu pomisliti pre nego što se prelom javi, kako bi se sprečio njegov nastanak.
DIJAGNOZA se danas postavlja merenjem mineralne kostne gustine metodom OSTEODENZITOMETRIJE - dvoenergetska absorpciometrija X zracima - DEXA.
Pregled traje oko 15 minuta, a doza zračenja je minimalna (iznosi 100 i više puta manje od doze koja se absorbuje standardnom radiografijom pluća. Ovaj metod se danas smatra tehnikom izbora – „zlatnim standardom“ za procenu kostne gustine. Pregledom se dobija veći broj korisnih rezultata, pre svega kostna gustina u g/cm2 - BMD (Bone Mineral
Density), zatime T-vrednost, dijagnostički kriterijum za postmenopauzalnu osteoporozu i Z-vrednost, značajan kod dece i kod starih. Najbolje je da se merenje sprovodi na lumbalnoj kičmi (pršljenovi od L1-L4) i vratu butne kosti. Nalaz može biti normalan (T-score veći od jedan) ili snižena mineralna gustina nivoa osteopenije (T-score manji od jedan) i osteoporoze (T-score manji od -2,5).
Kod LEČENJA osteoporoze značajno je, pre svega zaustaviti dalju razgradnju kosti uz pomoć lekova – bisfosfonata. Takođe, kretanjem kosti dobijaju dovoljan podsticaj da se ponovo formiraju. Vežbanjem treba poboljšati mišićnu masu i snagu, ravnotežu i balans, čime se sprečavaju padovi. Ishranom se mora obezbediti dovoljan unos kalcijuma u organizam.
Sunčanje u jutarnjim satima i unos prirodnog vitamina D pomoći će da kalcijum iz krvotoka dođe u kost. Fizikalnom terapijom (magnet terapija) povećava se gustina kostiju.
dr Mirjana Dejanović,spec. fizikalne medicine
