Srce – ubica broj jedan
Genetska predispozicija, visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost, pušenje, loša ishrana, šećerna bolest i nedovoljna fizička aktivnost – faktori rizika
Zvuči sumorno, ali je istinito saznanje da gotovo svaka tri minuta jedan čovek u svetu umire od infarkta, a svakih šest minuta jedan umire od šloga. U našoj zemlji čak 56 odsto ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova. Srce je čovekov ubica broj jedan, a infarkt sve češće pogađa mlade ljude. Činjenica je da je među pacijentima s akutnim infarktom miokarda sve više mladih, onih između 30 i 35 godina. Ranije se smatralo da su kardiovaskularne bolesti, pre svega infarkt miokarda, ’’rezervisane’’ za muškarce, jer oni rade fizički teške i stresne poslove. Žene su uglavnom obolevale od drugih bolesti, najčešće od povišenog krvnog pritiska i malignih bolesti. Situacija se u poslednjoj deceniji drastično promenila, tako da su žene danas skoro izjednačene sa muškarcima po broju kardiovaskularnih bolesti.
Nikada nije previše priče o faktorima rizika, o opasnostima koje oni predstavljaju za krvne sudove i srce. Stalno ponavljanje tih priča može da doprinese i boljoj preventivi, da ljudi shvate da rizike treba da izbegavaju, da ih eliminišu. Pored genetske predispozicije tu su, bez sumnje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost, šećerna bolest, pušenje, loša ishrana i nedovoljna fizička aktivnost. Svakako,važno mesto u tome ima i stres. Ako na nasleđe ne može da se utiče, na sve ovo drugo može itekako mnogo - odricanje od cigarete, teške i masne hrane umnogome će srce učiniti zdravijim.
Da bi se sprečilo oboljevanje srca i krvnih sudova i nastanak trajnih ili fatalnih posledica najvažnija je preventiva. To podrazumeva preglede najmanje jednom godišnje bez obzira da li postoje tegobe, bol u grudima, zamor, aritmije ili povišeni krvni pritisak. Jednom godišnje treba da se urade osnovne laboratorijske analize, što podrazumeva određivanje nivoa holesterola, triglicerida, šećera u krvi, kontrolu krvne slike i zapaljenskih procesa. Takođe, neophodan je pregled kardiologa koji će, nakon razgovora sa pacijentom i rutinskog kardiološkog pregleda, utvrditi da li postoji potreba da se obavi neki od dodatnih pregleda, kao što su ultrazvuk srca, test opterećenja ili holter EKG-a i krvnog pritiska.
Pacijenti koji osećaju bol u grudima, posebno tokom fizičkog napora ili u stresnim situacijama, imaju poremećaj srčanog ritma, ili povišen krvni pritisak, treba odmah da se jave kardiologu na pregled i njemu da prepuste odluku o daljoj dijagnostici i propisivanju određenih lekova. Kardiološki pacijenti lekove moraju da uzimaju redovno, po šemi koju im je odredio njihov kardiolog i redovno treba da odlaze na kontrolne preglede jer će jedino na ovaj način bolest držati pod kontrolom.
Promena načina života, promena načina ishrane, redukcija viška telesne težine, prestanak pušenja, rekreacija i smanjivanje nivoa stresa od presudog su značaja za sprečavanje daljeg pogoršavanja bolesti.
dr Goran Popović
kardiolog
HORMONI ( NE ) ŠTITE
I žene sve češće obolevaju pre 40. godine. Ranije se smatralo da su žene do početka pete decenije života zaštićene produkcijom polnih hormona, ali je sve veći stres kome su one izložene, pušenje, kao i ostali faktori rizika, doprineo da se kod njih bolest često javlja i ranije.
SKUPE GREŠKE
Jedna od najčešćih grešaka koju čine pacijenti je samoinicijativno uzimanje lekova koji im se nalaze na dohvat ruke i koje uzimaju njihovi ukućani, rodbina ili prijatelji. Greška se čini i u samovoljnom prekidanju uzimanja lekova nakon prestanka simptoma, ili po uspešnoj regulaciji krvnog pritiska.
