Bolesti srca i krvnih sudova glavni su uzrok oboljevanja i smrtnosti savremenog čoveka.Granica smrtnosti i oboljenja danas je sve niža, pa je sve više obolelih koji takoreći nisu ni zakoračili u život i imaju dvadesetak godina. Život savremenog čoveka obeležava stres, kao jedan od najbitnijih faktora rizika za nastanak bolesti. Uz ovo, treba dodati još i pušenje, sedantan način života, gojaznost, uzrokovanu nepravilnom ishranom, i naslednu komponentu. Sve ovo dovodi do nastanka koronarne bolesti, povišenog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara i dijabeta.
Da bi na vreme sprečili nastanak kardiovaskularnih oboljenja, moramo preventivno da delujemo i eliminišemo faktore rizika, a najbolji način za ovo je preventivni kardiološki pregled, koji treba da se uradi pre nego što se bolest ispolji.
Preventivni kardiološki pregled treba uraditi jednom godišnje. Ovim pregledom dijagnostikuje se eventualno prisutno kardiološko oboljenje (povišen krvni pritisak, angina pektoris, poremećaji srčanog ritma itd.) i procenjuje rizik od njegovog nastanka. Ovo je naročito važno za sve koji su u svojoj porodici imali nekoga ko je bolovao od srca, za koje kažemo da imaju tzv. pozitivno porodično opterećenje za razvoj bolesti. Preventivni pregled bi trebalo da urade i sve osobe koje planiraju da započnu rekreaciju ili bavljenje nekim sportom.
U sklopu preventivnog kardiološkog pregleda obavezan je: EKG, merenje krvnog pritiska, a poželjno je da se uradi ultrazvučni pregled srca, test fizičkim opterećenjem i stres ehokardiografski pregled na pokretnoj traci (trendmilu) ili bicikl ergometru. Posebne pripreme za pregled i ultrazvučni pregled srca nisu potrebne, ali je zato neophodno pripremiti se za test opterećenja da bi rezultat bio adekvatan.
Ukoliko se nekim od pomenutih pregleda otkriju nepravilnosti u radu srca, potrebno je da se postavi holter EKG, nakon čega će se proceniti potreba za uvođenjem antiarimičnih preparata. Kod osoba kod kojih postoji sumnja da se radi o povišenom krvnom pritisku, postavlja se holter krvnog pritiska. Oba ova aparata nose se 24 sata, a nakon očitavanja propisuje odgovarajuća terapija. Oba aparata mogu da se nose i nakon propisane terapije, jer se na taj način najbolje procenjuje njen efekat.
Nezaobilazan segment preventivnog pregleda su i laboratorijske analize koje treba da se urade ujutro, pre obroka i pre popijene kafe ili čaja. Na ovaj način može se utvrditi postojanje šećerne bolesti, malokrvnosti, povećanja masnoća u krvi, oštećenje bubrežne funkcije, poremećaj u radu štitne žlezde i druge bolesti.
Nakon svih obavljenih pregleda koji predstavljaju kompletnu neinvazivnu dijagnostiku, koju možete da obavite u Domu zdravlja „Dr Ristić“, stiče se slika trenutnog stanja vašeg srca, postavlja dijagnoza, pravi plan daljeg lečenja i daje odgovarajuća terapija. Osobe koje su potpuno zdrave, ovakve preglede treba da obave sva godine, a oni kojima se dijagnostikuje neko oboljenje srca i propiše odgovarajuća terapija dolaze na rutinske kontrole po dogovoru sa svojim kardiologom.
