POREMEĆAJI SPAVANJA su zdravstveni problem na koji se ljudi najčešće žale. Procenjuje se da svaka četvrta osoba pati od nekog poremećaja spavanja. Ipak, vrlo često se dešava da ovi problemi ostanu neprimećeni ili pogrešno dijagnostifikovani, prvenstveno zbog toga što je u toku spavanja sposobnost njihove pravilne opservacije bitno umanjena, ili zato što se ti simptomi pogrešno pripisuju drugim oboljenjima. Zato je bitno znati neke osnovne činjenice vezane za najčešće poremećaje spavanja.
Nesanice (insomnija) su, posle obične prehlade, najčešći problem u medicini. Reč je prvenstveno o nemogućnosti da se dovoljno brzo zaspi, o učestalim i produženim razbuđivanjima u toku noći, ranom buđenju, kao i sveukupnom osećaju neispavanosti po buđenju. Neposredne posledice kratkog i lošeg spavanja su osećaj psihičkog i fizičkog umora u toku dana, smanjen radni učinak, povećana anksioznost, kao i različite telesne senzacije. Kratkotrajne nesanice, vezane za stresne događaje, ne predstavljaju dijagnostički i terapijski izazov, ali dugotrajne i zapuštene nesanice mogu imati značajan uticaj na svakodnevni život i predstavljati terapijski problem, koji zahteva blisku i dugotrajnu saradnju pacijenta i lekara. Skraćenje spavanja na manje od 5-6 sati dnevno može uticati na pojavu niza drugih oboljenja, kai i na skraćivanje očekivanog životnog veka.
Pre nego što dođete na pregled kod somnologa u DZ Dr Ristić, poželjno je da pripremite odgovore na pitanja koja se odnose na raspored vašeg spavanja u poslednje dve nedelje (možete napraviti i kratki „dnevnik spavanja“, vrstu lekova koje uzimate, kao i testove i analize koje ste prethodno uradili.
Prestanak disanja ili apneja je poremećaj spavanja, koji je ne samo zabrinjavajuće čest, već i zabrinjavajuće retko prepoznat problem. Procene su da od apneje u spavanju pati oko šest odsto stanovništva, pri čemu se češče javlja kod sredovečnih i starijih osoba, gojaznih i osoba muškog pola. Ipak, apneja se javlja i kod žena, mlađih osoba, kao i kod osoba normalne telesne težine. Pored ponekad teško prepoznatljivih noćnih simptoma, kao što su periodično utišani disajni šum, kratkotrajna buđenja, praćena hvatanjem vazduha, osećajem gušenja ili krkljanjem, uz pauzu u disanju, često je prisutno manje ili više glasno hrkanje i prekomerna dnevna pospanost. Međutim, hrkanje nije uvek znak apneje u spavanju – procena je da oko 20 odsto ljudi, koji hrču, imaju istovremeno i apneju. Nelečena apneja izaziva posledice po funkcionisanje u toku dana (pospanost, glavobolje po buđenju, problemi sa koncentracijom, zaboravnost itd.), kao i ozbiljne posledice vezane za stanje i funkciju kardio-vaskularnog sistema (nepravilan rad srca, slabljenje srca, itd.), te ponekad i iznenadnu smrt. Pored toga, apneja povećava rizik od pojave hipertenzije i moždanog udara, a dovodi se u vezu i sa pojavom impotencije, učestalog noćnog mokrenja, depresije i metaboličkih poremećaja tipa šećerne bolesti). Lečenje apneje je kompleksno – često ne zato što optimalno lečenje ne može lako da se odredi, već zato što ono nije lako dostupno. U nemogućnosti da obezbede optimalni način lečenja, najčešće upotrebom posebnih aparata, koji omogućuju nesmetano disanje u toku spavanja (tzv. CPAP aparati), pacijenti se neretko odlučuju za razne hirurške intervencije ili korišćenje lekova, pa čak i za metode koje nemaju nikakav merljiv efekat, kakvi su razni sprejovi, trake ili slična pomagala. Po pravilu, manje efikasni načini lečenja nemaju efekta na najozbiljnije posledice apneja, već dovode pacijenta u zabludu da je problem rešen (primer je hirurška intervencija koja smanjuje ili eliminiše hrkanje, ali ne i prekide disanja u spavanju).
Pre dolaska u ordinaciju pitajte osobu sa kojom delite krevet da li je primetila da hrčete, ili da vaše disanje periodično utihne dok spavate, odnosno da li se bilo šta čudno dešava dok spavate. Veliku pomoć može predstavljati i video-snimak vašeg spavanja.
Ništa manje neprijatni poremećaji spavanja nisu ni tkz. parasomnije, poremećaji, koji obuhvataju širok spektar nevoljnih motoričkih aktivnosti u toku spavanja, od pričanja, preko odbrambenih i agresivnih pokreta u REM bihejvoralnim parasomnijama, do kompleksnih radnji tokom mesečarenja. Većina parasomnija, koje se vezuju za dečje doba, ne predstavljaju poseban problem. Međutim, ukoliko se javljaju učestalo ili kod odraslih, mogu postati problem, koji zahteva lečenje. Naročito je bitno kod ove grupe poremećaja spavanja obaviti pravilnu dijagnostiku, što je moguće uraditi samo u specijalizovanim klinikama, zbog mogućeg preklapanja simptomatolgije između parasomnija i epilepsija sa jedne, i parasomnija i psihijatrijskih poremećaja sa druge strane.
Na kraju, valja pomenuti i poremećaje cirkadijalnog ritma, odnosno biloškog sata, koji su sve aktuelniji kako naše društvo postaje aktivno u toku celog dana, dakle svih 24 sati. Promene u dnevnim aktivnostima, smenski rad, interkontinentalna putovanja, noćno učenje, aktivnosti koje se ukidaju u vreme kada treba da se obavljaju, ili se obavaljaju u neprimereno vreme, mogu izazvati poremećaje gde je spavanje samo po sebi normalne dužine i kvaliteta, ali se pomera ka ranijim ili kasnijim časovima. Treba istaći da se pomeranje faze spavanja ponekad dešava i zbog urođenog poremećaja biološkog časovnika i da se često tip ličnosti “jutarnji” i ’večernji’, definiše još u ranom detinjstvu. Za ovu grupu poremećaja takođe važi pravilo da što duže traju, to se teže leče, a posledice mogu biti slične oonima kod nelečene insomnije.
Pored ovih, najčešćih poremećaja spavanja, ostaje još niz onih koje nismo spomenuli, kakvi su sindrom nemirnih nogu (RLS), narkolepsija (poremećaj prekomernog spavanja) i drugi. Treba uvek imati na umu činjenicu da nelečeni poremećaji spavanja mogu imati teške, ponekad i fatalne posledice, a da pre pravilnog lečenja uvek treba uspostaviti i tačnu dijagnozu.
Dom zdravlja Dr Ristić je opremljen najsavremenijom kanadskom opremom i poseduje niz stručnjaka uključujući i somnologa (dr Nikola Trajanović) koji mogu da vam pomognu da pronađete rešenje za svoje probleme sa spavanjem. Snimanje spavanja se obavlja u toku noći, odnosno traje između 7 i 8 sati. Za to vreme se prati veći broj funkcija organizma:
- meri se aktivnost mozga putem praćenja EEG-a
- prati se rad srca putem beleženja EKG-a, kao i nivo kiseonika u krvi
- prati se mišićna aktivnost u toku spavanja, odnosno grčenje mišića, pojava prekomerne motorne aktivnosti ili neželjenih pokreta tela
- preko više senzora se prati veliki broj detalja vezanih za disanje tokom spavanja, kao i položaj tela u spavanju
- putem video-nadzora se prate aktivnosti u spavanju
- po potrebi se postavljaju dodatni senzori koji mogu da izvrše merenja neophodna za postavljanje pravilne dijagnoze
Metoda praćenja više funkcija u toku spavanja se naziva polisomnografija (PSG). Snimanje se obavlja u Domu zdravlja Dr Ristić, na odeljenju neurofiziologije.
Za sve eventualne dodatne informacije javite se na telefon našeg Call Centra 011 2693 287
Ovde možete preuzeti flajere vezane za POREMEĆAJ SPAVANJA i APNEJU
