Za dijagnozu su značajni izgled, boja i specifična težina urina. Bezbojan urin, na primer, može da ukazuje na oboljenje bubrega, dijabetes ili deficit gvožđa

ANALIZA urina za potrebe dijagnostike korišćena je vekovima kao jedna od najstarijih laboratorijskih procedura u praktičnoj medicini. U mnogim kulturama urin je smatran mističnom tečnošću. Danas, moderna dijagnostika raspolaže različitim metodama koje su dovoljno brze i pouzdane za rutinsko analiziranje urina. Mokraća ili urin, kao glavni ekskret organizma proizvod je lučenja bubrega, predstavlja tečnost kojom se iz organizma izlučuju krajnji proizvodi metabolizma i niz drugih sastojaka, koji su u organizmu višak ili mu više nisu potrebni.
Analiza urina se radi zbog postavljanja dijagnoze bolesti, praćenja toka bolesti i praćenja efikasnosti ili komplikacija u toku terapije. U biohemijskim laboratorijama urin se ispituje prvo fizički, zatim hemijski i mikroskopski. Fizičkim pregledom posmatra se izgled, boja, specifična težina i zapremina donetog uzorka. Bezbojan urin, na primer, može da bude
znak oboljenja bubrega, dijabetesa ili deficita gvožđa.

Za dobro funkcionisanje ljudskom organizmu su neophodne idealne količine kalcijuma, fosfora, natrijuma, magnezijuma, cinka, bakra i selena što se može postići uravnoteženom ishranom.

ODRASLA osoba težine oko 70 kilograma u organizmu ima jedan kilogram kalcijuma, 620 grama fosfora, 80 grama natrijumu, 120 grama kalijumu, 24 grama magnezijumu, itd. U tkivima i organima glavni elementi se nalaze u miligramskim koncentracijama, dok su elementi u tragu poput bakra, cinka, kalcijuma, itd. zastupljeni u mikrogramskim vrednostima. Bez obzira na njihovu koncentraciju, za pravilno funkcionisanje organizma neophodan je njihov unos u dovoljnoj meri, jer su oni fini regulatori brojnih metaboličkih procesa.
Kalcijum i fosfor su glavni sastojci kostiju, zuba i gleđi, a njihovu vrednost u krvi regulišu paratireoidni hormon, kalcitonin i vitamin D. Izvori kalcijuma u ishrani su mleko i mlečni proizvodi, brokoli kelj, suncokret, susam, itd., a njegova uloga je da utiče na aktivnost brojnih enzima, koji su uključeni u metaboličke procese, reguliše propustljivost ćelijske membrane, omogućuje odvijanje normalnih mišićnih kontrakcija kao i neophodno zgrušavanje krvi nakon povreda krvnog suda.

Zadah iz usta

Cigarete, alkohol, beli luk, ali i nedekvatna oralna higijena  uzrok neprijatnog zadaha. Ali, zadah je ponekad i simptom nekih ozbiljnijih oboljenja

ZADAH iz usta (halitoza) može da bude veoma neprijatan problem. Uzrok je neretko neadekvatna oralna higijena, ali ponekad je i simptom ozbiljnih zdravstvenih problema. Na zadah utiče i vrsta namirnica u ishrani (neumereno konzumiranje belog luka, ribe)  kao i nezdrave navike, poput pušenja i preteranog konzumiranja alkohola.
Pošto je najčešće zadah (u gotovo 90 odsto slučajeva) uzrokovan neadekvatnom oralnom higijenom, a  ukoliko ga dobra oralna higijena ne može eliminisati, obratite se stomatologu.

Kalcijum čuva kosti

Mineral broj jedan, neophodan za rast, razvoj i  funkcionisanje kostiju je, svakako, kalcijum, a ima ga u izobilju u mnogim namirnicama. Njegov dobar saveznik je vitamin D

OSTEOPOROZA je progresivni zdravstveni poremećaj, koji karakteriše gubitak koštane mase tokom procesa starenja (ili iz nekog drugog razloga) i doslovno znači "šupljikava kost". Kod žena je ova bolest češća sedam puta nego kod muškaraca i obično je povezana s menopauzom, što je uzrokovano naglim padom lučenja ženskih polnih hormona, posebno estrogena.
Ishrana je važan faktor u prevenciji nastanka osteoporoze, a kalcijum je najvažniji mineral,  koji se mora unositi ishranom kako bi sprečili nastanak i umanjili posledice osteoporoze kod onih osoba kod kojih su već nastale promene na kostima.