Zdravlje info

Oficir i džentlemen

Neurocikulatorna astenija

Nervozno srce “muči” vojnike i zaljubljene

Neurocilkulatorna astenija DOBROĆUDAN poremećaj srca, poznat od ranije kao neurocilkulatorna astenija – slabost, danas se naziva sindrom zamora, poremećen rad srca, vojničko srce, srce zaljubljenih, menadžerski sindrom.Prvi opis ovog stanja datira još od američkog građanskog rata. Slična klinička slika se viđa i danas u svakodnevnom životu, zavisno od pacijenta do pacijenta. Karakterišu ga četiri klasična simptoma: nedostatak vazduha – osećaj gušenja, nepravilan rad srca, bol – probadanje u grudima i zamor.    Uslovi koji mogu da dovedu do tegoba su: rat, stanje pre supanja u vojsku, svakodnevna naprezanja, radne i porodične obaveze, finansijska i druga odgovornost,  nesklad između mogućnosti i obaveza...

 

Opširnije...
 

Niko nije siguran

Infarkt

Srce – ubica broj jedan

Genetska predispozicija, visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost, pušenje, loša ishrana, šećerna bolest i nedovoljna fizička aktivnost – faktori rizika

Infarkt Zvuči sumorno, ali je istinito saznanje da gotovo svaka tri minuta jedan čovek u svetu umire od infarkta, a svakih šest minuta jedan umire od šloga. U našoj zemlji čak 56 odsto ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova. Srce je čovekov ubica broj jedan, a infarkt sve češće pogađa mlade ljude. Činjenica je da je među pacijentima s akutnim infarktom miokarda sve više mladih, onih između 30 i 35 godina. Ranije se smatralo da su kardiovaskularne bolesti, pre svega infarkt miokarda, ’’rezervisane’’ za muškarce, jer oni rade fizički teške i stresne poslove. Žene su uglavnom obolevale od drugih bolesti, najčešće od povišenog krvnog pritiska i malignih bolesti. Situacija se u poslednjoj deceniji drastično promenila, tako da su žene danas skoro izjednačene sa muškarcima po broju kardiovaskularnih bolesti.

 

Opširnije...
 

Pandorina kutija

Bol u grudima

Uzroci bola u grudima mogu da budu različiti, od srčanog udara do herpes zostera

Bol u grudimaBOL U GRUDIMA je jedna od najčešćih tegoba. Razjašnjenje porekla i ozbiljnosti bola u grudima zahteva obavezan pregled i konsultaciju lekara. Najčešće se pomisli na srčani uzrok bola u grudima, ali ovaj simptom daju i drugi organi: aorta, pluća, jednjak, mišići, koža, a može se preneti kao propratni znak oboljenja organa u trbušnoj duplji.
Važno je da se kod pojave bola u grudima ustanovi da li je on potencijalno opasan po život ili nije. Zato je neophodno da lekar uzme detaljnu i pažljivu anamnezu o nastanku i prirodi bola, provocirajućim činiocima kao i svim dosadašnjim bolestima i navikama ( pušenje, bavljenje sportom, stres...) kao i bolestima u porodici. Zatim treba obaviti detaljan fizički pregled sa obaveznim snimanjem EKG-a.Često je potrebno uraditi dodatne analize kao što su RTG grudnog koša, ultrazvuk srca, kao i laboratorijske analize enzima srčanog oštećenja, virusoloških analiza, krvne slike, faktora zapaljenja...

 

Opširnije...
 

Srce beleži sve

Povišen krvni pritisak-hipertenzija

Povišen krvni pritisak-hipertenzija – glavni “krivac” za anginu pektoris i infarkt miokarda.Danas moguće lečiti i najteže oblike hipertenzije

Povišen krvni pritisak-hipertenzija DA bi se shvatilo kako povišen krvni pritisak (ili hipertenzija) deluje na srce, potrebno je razumeti neke osnovne principe. Srce se može podeliti na desno srce, koje doprema vensku krv sa nižim procentom kiseonika u pluća, i levo srce, koje šalje krv iz pluća, bogatu kiseonikom, u arterije celog tela (sistemsku  cirkulaciju). Iz ovog razloga se hipertenizija ponekad naziva i sistemska ili arterijska hipertenzija. Glavna pokretačka snaga, koja pomera krv iz srca u sistem arterija i tako obezbeđuje krv za ceo organizam je leva komora i leva pretkomora. One zajedno čine levo srce, koje je najviše opterećeno i u kome dolazi do najvećih promena, prvo kao zadebljanje mišićnog zida leve komore, a zatim i širenje šupljina i leve komore i leve pretkomore. Povišen krvni pritisak izaziva napinjanje mišićnog zida u šupljinama levog srca, tako da vremenom dolazi do povećanja krutosti (smanjenja elastičnosti) i zadebljanja – hipertrofije mišičnog zida. Takođe, dolazi do ubrzanog razvoja ateroskleroze u svim krvnim sudovima. Udruživanjem ovih dejstava, smanjuje se dopremanje kisonika u srčani mišić (dolazi do ishemije miokarda), što kasnije može dovesti do infarkta miokarda, iznenadne smrti, raznih poremećaja srčanog ritma i srčane slabosti.

 

Opširnije...
 
Strana 1 od 4

Radno vreme

Dom zdravlja Dr Ristić ,Narodnih heroja 38, Novi Beograd

  • Pregledi u ordinaciji od 08 do 21,30h (365 dana godišnje)
  • Laboratorija od 07 do 21h
  • Pregledi u kućnoj poseti od 00 do 24h

Dom zdravlja Dr Ristić 2, Visoka 16, Banovo Brdo

  • Pregledi u ordinaciji i laboratorija od 08 do 20h (nedeljom ne radimo)
  • Pregledi u kućnoj poseti od 00 do 24h

Ko je na mreži?

Imamo 1 posetioca koji su trenutno na sajtu
Početna Zdravlje info Interna medicina

Poslednje novosti

Popularno

Gde se nalazimo?

Gde se nalazimo