Angina pektoris

Ocena korisnika: / 95
LošeNajbolje 

PROBADA, ŽARI, STEŽE...

Iznenadni bol u grudima lokalizovan iza grudne kosti, koji se širi u levu ruku i rame, a traje od 5 do 20 minuta, može da ukaže na anginu pektoris

Angina pektorisKORONARNA ili ishemijska bolest srca, sa kliničkim oblicima (angina pektoris, infarkt miokarda, srčana dekompenzacija, srčane aritmije i nagla srčana smrt), najčešća je bolest srca i vodeći uzrok smrti u našoj zemlji. Češća je kod muškaraca nego kod žena, posebno posle 40. godine života. Najčešci uzrok ishemijske bolesti srca je ateroskleroza koronarnih arterija, koja dovodi do postepenog suženja (stenoze) krvnih sudova i smanjenog snabdevanja srčanog mišića krvlju, kiseonikom i hranjivim materijama (ishemija).

 


TIPIČNI SIMTOMI

Osnovni simptom angine pektoris je pojava bola u grudima po tipu stezanja, probadanja, žarenja ili pritiska. Bol je je lokalizovan iza grudne kosti, tipično se širi u levu ruku i levo rame, ređe u vrat, donju vilicu, difuzno po grudnom košu ili između lopatica. Traje najčešće pet do 20 minuta. U nestabilnoj angini pektoris bol se ne provocira fizičkim stresom, istih je karakteristika, ali traje duže od 30 minuta i ne popušta na nitroglicerin. Jačina bola varira, od tek blagog pritiska u sredini grudnog koša (stabilna angina pektoris), do vrlo jakog bola praćenog lupanjem srca, znojenjem, mučninom i osećajem bliske smrti (nestabilna angina pektoris ili infarkt miokarda). Napad bolova može da bude provociran fizičkim naporom, emocionalnim stresom, naglim izlaganjem hladnoći, obilnim obrokom, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, seksualnim odnosom, ružnim snovima i naglim promenama vremenskih prilika.

PRVO - DIJAGNOZA

Pažljivo uzetim anamnestičkim podacima o prisutnim faktorima rizika  za nastanak koronarne bolesti - povišen arterijski krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, pušenje, povišen holesterol u krvi, stres, smanjena fizička aktivnost, nasleđe, dolazimo do dragocenih podataka o uzrocima nastanka koronarne bolesti. Fizikalnim pregledom i snimanjem EKG-a u mirovanju dopunjujemo osnovnu dijagnostiku.

Treba znati da je EKG u mirovanju kod bolesnika sa stabilnom anginom pektoris kod najvećeg broja pacijenata normalan. Tada se za postavljanje ispravne dijagnoze koriste dopunski pregledi među kojima važno mesto zauzima UZ srca sa kolor i pulsnim dopler merenjima. Takođe je potrebno da se urade i testovi opterećenja na bicikl ergometru ili pokretnoj traci, kako bi postupnim fizičkim opterećenjem izazvali subjektivni ili objektivni znaci ishemije srčanog mišića (elektrokardiografske i hemodinamske promene).
Ako je ergometrijski nalaz pri submaksimalnom ili maksimalnom opterećenju negativan, smatra se da se ne radi o koronarnoj bolesti.

Primena ostalih dijagnostičkih postupaka (SPECT, MSCT ili invazivna koronarografija, koja predstavlja direktan uvid u anatomiju koronarne mreže krvnih sudova) u principu je rezervisana za bolesnike kod kojih je postavljena dijagnoza angine pektoris, a treba ustanoviti lokalizaciju i stepen suženja koronarnih arterija, proceniti očuvanost funkcije leve komore i mogućnost nastanka akutnog infarkta miokarda i iznenadne srčane smrti.

IMA LEKA

Lečenje angine pektoris počinje, pre svega, eliminisanjem faktora rizika, a potom se primenjuje medikamentozna terapija, koja podrazumeva suzbijanje i sprečavanje napada.

U suzbijanju napada angine pektoris nitroglicerin se primenjuje sublingvalno, najčešće u obliku spreja, koji deluje već za sedam sekundi, a trajanje dejstva je od 15 do 30 minuta. Nitroglicerin širi periferne venule i time dovodi do povećanja koronarnog krvotoka i smanjenog opterećenja srčanog mišića, čime se smanjuje njegov rad i potreba za kiseonikom. Ako, uprkos uzimanju jedne doze nitroglicerina bolovi ne prestaju, može se uzeti još jedna doza. Ne popusti li bol na dve doze (bol traje duže od pola sata), bolesnik treba hitno da pozove kardiologa, koji će obaviti pregled i proceniti šta dalje da se uradi.

Kad je reč o sprečavanju napada angine pektoris uzimaju se nitrati dugotrajnog delovanja (isosorbiddinitrat - Isosorb, isosorbid-5 aminomononitrat – Monizol, molsidomin - Molicor) koji deluju na isti način kao nitroglicerin, ali im delovanje nastupa sporije (nakon 30 minuta) i traje duže (osam do 12 sati, u retard oblicima do 24 sata).
Kardioselektivni beta blokatori (atenolol, metoprolol, bisoprolol, nebivolol) suzbijanjem simpatičke stimulacije, usporavaju frekvencu srca, smanjuju snagu kontrakcije srčanog mišića, potrebu za kiseonikom i arterijski krvni pritisak.

Kalcijumski antagonisti (verapamil, diltiazem, nifedipin, amlodipin, lerkanidipin), blokadom ulaska kalcijuma u srčani mišić i glatke mišiće perifernih krvnih sudova, dovode do pada arterijskog pritiska, smanjuju kontrakcijsku snagu srčanog mišica, usporavaju srčanu frekvenciju (verapamil, diltiazem) i šire sudove. Istovremeno je, dakle, poboljšana koronarna cirkulacija i smanjena potreba ishemičnog srčanog mišića za kiseonikom.

Acetilsalicilna kiselina (aspirin), u dozi od 75 do 100 mg dnevno, inhibira agregaciju trombocita i time sprečava nastajanje koronarne tromboze (infarkta miokarda).

Klopidogrel (Plavix, Zylt) 75 mg dnevno pojačava dejstvo Aspirina, takođe inhibira agregaciju trombocita i sprečava stvaranje krvnog ugruška. Kod težih oblika bolesti i kod prisustva udruženih oboljenja, posebno neuroloških, predstvalja indikaciju za kombinovanje sa Aspirinon u sklopu dvojne antiagregacione terapije.
Blagovremeno postavljena dijagnoza, redukcija faktora rizika, adekvatna terapija i redovne kardiološke kontrole ,sprečiće razvoj težih oblika ishemijske bolesti srca.

Dr Goran Popović
Spec. interne medicine -  kardiolog
 

Radno vreme

Dom zdravlja Dr Ristić ,Narodnih heroja 38, Novi Beograd

  • Pregledi u ordinaciji od 08 do 21,30h (365 dana godišnje)
  • Laboratorija od 07 do 21h
  • Pregledi u kućnoj poseti od 00 do 24h

Dom zdravlja Dr Ristić 2, Visoka 16, Banovo Brdo

  • Pregledi u ordinaciji i laboratorija od 08 do 20h (nedeljom ne radimo)
  • Pregledi u kućnoj poseti od 00 do 24h

Ko je na mreži?

Imamo 289 posetilaca koji su trenutno na sajtu

Poslednje novosti

Popularno

Gde se nalazimo?

Gde se nalazimo