Kardiovaskularnim bolesnicima, astmatičarima, dijabetičarima i svima, koji boluju od hroničnih bolesti leto donosi niz tegoba, pored već postojećih
„DOKTORE, leto mi uopšte ne prija. Jedva čekam da dođe zima!“. Koliko puta se ovakva ili slična rečenica izgovori u doktorskoj ordinaciji, a najčešće je izgovaraju hronični bolesnici?!? Hronični bolesnik je pacijent, koji pati od bolesti, koju karakteriše dug period latencije (mirovanja) kao i trajanja i ima funkcionalno oštećenje i onesposobljenje organa ili organskih sistema. Koliko su hronične bolesti uzele maha govore najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije o troškovima, koji se mere stotinama milijardi dolara, a vezani su za tretiranje ili suzbijanje ovih bolesti. Raširenost hroničnih bolesti posebno je izražena u slabije razvijenim zemljama.
Vodeće hronične bolesti danas u svetu su: kardiovaskularne, maligne, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem (npr.dijabetes), respiratorne bolesti i druge.
„DOKTORE, leto mi uopšte ne prija. Jedva čekam da dođe zima!“. Koliko puta se ovakva ili slična rečenica izgovori u doktorskoj ordinaciji, a najčešće je izgovaraju hronični bolesnici?!? Hronični bolesnik je pacijent, koji pati od bolesti, koju karakteriše dug period latencije (mirovanja) kao i trajanja i ima funkcionalno oštećenje i onesposobljenje organa ili organskih sistema. Koliko su hronične bolesti uzele maha govore najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije o troškovima, koji se mere stotinama milijardi dolara, a vezani su za tretiranje ili suzbijanje ovih bolesti. Raširenost hroničnih bolesti posebno je izražena u slabije razvijenim zemljama.Vodeće hronične bolesti danas u svetu su: kardiovaskularne, maligne, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem (npr.dijabetes), respiratorne bolesti i druge.
Sem samog toka bolesti, koji može pacijentu umanjiti kvalitet život, hroničnim bolesnicima veliki problem predstavljaju i vremenske (ne)prilike, koje utiču na zdravstevno stanje ljudi. Tako, npr. leto asocira na lepo vreme, odmor, prirodu, ali ima i svojih zamki kao što je povišena spoljna temperatura, štetno UV zračenje, insekti, povećana kvarljivost hrane što utiče na zdravlje svih ljudi, ali posebno hroničnih bolesnika.
Na primer, povišenje vlažnosti vazduha tokom letnjih meseci može pojačavati već postojeće bolove kod hroničnim bolesnika. Tako, bolesnici koji boluju od hroničnih neuroloških bolesti kao što je multipla skleroza imaju izraženije tegobe u vrućim letnjim danima. Astmatičari tokom proletnjih i letnjih dana mogu dobiti napade zbog povećane koncentracije polena i zagađenja u vazduhu. Nagle promene vazdušnog pritiska izazivaju strujanje vazduha, koje dovodi do povećane koncentracije „jona ubica“, tj. pozitivno naelektrisanih jona u vazduhu te se kod psihijitrijskih bolesnika povećava broj samoubistava.
Poznato je da kardiovaskularni bolesnici teško podnose letnju vrućinu te da hipertoničari imaju velike varijacije krvnog pritiska zbog vazodilatacije (širenja) krvnih sudova te pada krvnog pritiska. Pad krvnog pritiska izaziva vrtoglavicu, muku i lupanje srca. Kolebanje krvnog pritiska nije samo neprijatno nego povećava mogućnost za pojavu cerebrovaskularnog insulta te je potrebno korigovanje terapije i konzumiranje lakše svarljive hrane kao što je riba, žitarice, voće i povrće, a izbegavanje masnije hrane. Suština uticaja povišene spoljašnje temperature je povećan gubitak tečnosti i pokušaj organizma da se zaštiti tako što se „hladi“ pomoću vazodiltacije krvnih sudova te krvni pritisak pada zbog gubitka elektrolita i „raspoređivanja“ krvi u proširenim krvnim sudovima.
Posle kardiovaskularnih najviše su ugroženi plućni bolesnici i to naročito astmatičari i bolesnici, koji boluju od HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća). U letnjim danima naročito je povećana koncentracija polena te ako tokom cvetanja bude letnjih oluja sa kišom nastaje „temperaturna inverzija“ i tada je hladniji vazduh bliži zemlji pa reaguje kao „poklopac“ ispod koga je rastvorena veća količina alergena. Vlaga razbija zrnca polena na sitnije delove te lakše prodiru duboko u pluća. Astmatični bolesnici troše više kiseonika iz arterijske krvi te se parcijalni pritisak kiseonika u krvi smanjuje što dovodi do gušenja i ubrzanog disanja. Takođe, topli letnji vazduh dovodi do bronhospazma i nakupljanja sluzi u disajnim putevima što dovodi do astmatičnih napada.
Dijabetičari treba češće da kontrolišu glikemiju kao i unos tečnosti, ali najbitnije je da koriguju dozu insulina (smanjenje doze). Ako je šećer u krvi veći od 16 mmol/l plivanje je dobrodošlo, a ako je manji od 8,5 mmol/l treba uneti ugljene hidrate pre kupanja.
Reumatičari treba da vežbaju i da se sunčaju na toplom pesku, a mazanje lekovitim blatom je uvek blagotvorno.Ako se putuje leti bilo bi poželjno da se putuje klimatizovanim prevoznim sredstvom, rano ujutru ili kasno popodne zbog nešto prijatnijih temperatura vazduha, ali je važno zapamtiti - uvek nositi sa sobom flašu vode!
I, na kraju, evo malo pozitivnih misli.Najnovija naučna istraživanja pokazuju da osobe koje boluju od hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti ili šećerna bolest mogu doživeti duboku starost! Zato, ne očajavajte ako ste hronični bolesnik. Uz kvalitetan zdravstveni nadzor i disciplinovano lečenje može se doživeti stota!
Na primer, povišenje vlažnosti vazduha tokom letnjih meseci može pojačavati već postojeće bolove kod hroničnim bolesnika. Tako, bolesnici koji boluju od hroničnih neuroloških bolesti kao što je multipla skleroza imaju izraženije tegobe u vrućim letnjim danima. Astmatičari tokom proletnjih i letnjih dana mogu dobiti napade zbog povećane koncentracije polena i zagađenja u vazduhu. Nagle promene vazdušnog pritiska izazivaju strujanje vazduha, koje dovodi do povećane koncentracije „jona ubica“, tj. pozitivno naelektrisanih jona u vazduhu te se kod psihijitrijskih bolesnika povećava broj samoubistava.
Poznato je da kardiovaskularni bolesnici teško podnose letnju vrućinu te da hipertoničari imaju velike varijacije krvnog pritiska zbog vazodilatacije (širenja) krvnih sudova te pada krvnog pritiska. Pad krvnog pritiska izaziva vrtoglavicu, muku i lupanje srca. Kolebanje krvnog pritiska nije samo neprijatno nego povećava mogućnost za pojavu cerebrovaskularnog insulta te je potrebno korigovanje terapije i konzumiranje lakše svarljive hrane kao što je riba, žitarice, voće i povrće, a izbegavanje masnije hrane. Suština uticaja povišene spoljašnje temperature je povećan gubitak tečnosti i pokušaj organizma da se zaštiti tako što se „hladi“ pomoću vazodiltacije krvnih sudova te krvni pritisak pada zbog gubitka elektrolita i „raspoređivanja“ krvi u proširenim krvnim sudovima.
Posle kardiovaskularnih najviše su ugroženi plućni bolesnici i to naročito astmatičari i bolesnici, koji boluju od HOBP-a (hronične opstruktivne bolesti pluća). U letnjim danima naročito je povećana koncentracija polena te ako tokom cvetanja bude letnjih oluja sa kišom nastaje „temperaturna inverzija“ i tada je hladniji vazduh bliži zemlji pa reaguje kao „poklopac“ ispod koga je rastvorena veća količina alergena. Vlaga razbija zrnca polena na sitnije delove te lakše prodiru duboko u pluća. Astmatični bolesnici troše više kiseonika iz arterijske krvi te se parcijalni pritisak kiseonika u krvi smanjuje što dovodi do gušenja i ubrzanog disanja. Takođe, topli letnji vazduh dovodi do bronhospazma i nakupljanja sluzi u disajnim putevima što dovodi do astmatičnih napada.
Dijabetičari treba češće da kontrolišu glikemiju kao i unos tečnosti, ali najbitnije je da koriguju dozu insulina (smanjenje doze). Ako je šećer u krvi veći od 16 mmol/l plivanje je dobrodošlo, a ako je manji od 8,5 mmol/l treba uneti ugljene hidrate pre kupanja.
Reumatičari treba da vežbaju i da se sunčaju na toplom pesku, a mazanje lekovitim blatom je uvek blagotvorno.Ako se putuje leti bilo bi poželjno da se putuje klimatizovanim prevoznim sredstvom, rano ujutru ili kasno popodne zbog nešto prijatnijih temperatura vazduha, ali je važno zapamtiti - uvek nositi sa sobom flašu vode!
I, na kraju, evo malo pozitivnih misli.Najnovija naučna istraživanja pokazuju da osobe koje boluju od hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti ili šećerna bolest mogu doživeti duboku starost! Zato, ne očajavajte ako ste hronični bolesnik. Uz kvalitetan zdravstveni nadzor i disciplinovano lečenje može se doživeti stota!
dr Rastko Radović,
specijalista interne medicine
specijalista interne medicine
