Svaka deseta osoba ili oko 500 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oštećenja bubrega. Šećerna bolest, hipertenzija i ateroskleroza ugrožavaju pravilan rad bubrega. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 13. mart svetskim danom borbe u zaštiti bubrega
SVAKE godine u Srbiji 600 – 700 bolesnika započinje lečenje dijalizom zbog konačnog (trajnog, nepopravljivog) gubitka bubrežne funkcije. Da bi se shvatila važnost funkcionisanja bubrega dobro je odgovoriti na nekoliko jednostavnih pitanja.
Čovek ima dva bubrega, smeštena u donjem delu leđa, a svaki bubreg je otprilike veličine šake, oblika sličnog pasulju. Bubrezi imaju brojne uloge, ključne za organizam: prerađuju i čiste krv i izlučuju višak vode i otpadnih materija, regulišu vodu i hemijske materije poput natrijuma i kalijuma u krvi, odstranjuju lekove i otrove iz krvi. Svakog dana bubrezi filtriraju oko 200 litara krvi kako bi izlučili oko dva litra otpadnih produkata i nepotrebne vode.
- KAKO SE MOŽE ZNATI DA BUBREZI SLABO RADE?
- ZAŠTO BUBREZI PROPADAJU?
Bubrege (i druge organe) uništava i ona šećerna bolest, koja prividno ne izaziva velike poteškoće, kod koje šećer u krvi ne mora biti jako povišen, koja se ne leči inzulinom, pa čak i ona, koja nije lečena tabletama. Dogodi se da se šećerna bolest otkrije istovremo kad i bubrežna slabost, a da bolesnik za nju prethodno nije ni znao. To ne znači da šećerne bolesti nije bilo ranije, ali su njeni znakovi bili neprepoznati ili zanemarivani. Da bi šećerna bolest uništila bubrege potrebno je dvadesetak godina.
Dugogodišnji povišen krvni pritisak, naročito slabo ili nikako lečen, postepeno oštećuje najmanje krvne sudove bubrega i onemogućava da bubrezi rade normalno. Povišen krvni pritisak ne izaziva tegobe i ne upozorava bolesnika na potrebno lečenje dok ne napravi trajnu štetu na bubrezima, srcu i mozgu. Zbog toga što je hipertenzija bezbolna, česta i trajna, mnogi zanemare njeno lečenje. Mali broj osoba primenjuje preporuke o zdravom načinu života, što je ključan deo lečenja hipertenzije. Sve je više debelih osoba, a debljina je glavni uzrok povišenog krvnog pritiska. Hipertoničari lekove počnu redovno da uzimaju tek kad imaju tegobe zbog oštećenja srca i mozga ili krvnih sudova.
Ateroskleroza (sužavanje arterija zbog odlaganja masnoće) uzrok je smanjenog dotoka krvi pa nastaje infarkt srca, moždani udar, odumiranje delova nogu, koji se kasnije amputiraju. Sužavanje bubrežnih arterija onemogućava normalan rad bubrega, bubrezi se skvrče i na kraju potpuno prestanu sa radom. I ova je bubrežna bolest neprimetna i bezbolna, jedini znak je ponekad pogoršanje dugogoodišnje hipertenzije.
- MOŽE LI SE SPREČITI PROPADANJE BUBREGA?
Ako se oštećenje bubrega otkrije rano, primeniće se lečenje, koje može usporiti ili zaustaviti dalje oštećenje bubrega, ili čak popraviti štetu. Hronična bubrežna bolest i opasnost gubitka bubrežne funkcije može se otkriti u ranoj fazi pregledom mokraće i krvi. Belančevine u mokraći govore o opasnosti pogoršanja rada bubrega, iz kreatinina u krvi izračuna se nivo postojećeg oštećenja bubrega. Osnovni cilj lečenja je smanjiti propuštanje belančevina u mokraću, izborom lekova za krvni pritisak i/ili promenom životnih navika. Kod pacijenta gde je oštećenje bubrega nastalo kao posledica dijabetesa, neophodno je korigovati terapiju hiperglikemije (ranije uvođenje inzulina u terapiju) i anemije (uvođenjem erirtopoetina).
- A, KOJI JE RIZIK OD PRERANE SMRTI?
Hronična bubrežna bolest nije samo rizik za propadanje bubrega i potrebu lečenja dijalizom. Mnogo je veći rizik od prerane smrti bolesnika, koji imaju smanjen rad bubrega i belančevine u mokraći. Bolest bubrega pogoršava bolesti krvnih sudova, srca i mozga, smanjuje kvalitet života (nakon infarkta, moždanog udara, amputacije) i povećava rizik smrti za više od deset puta.
- ČIJI SE BUBREZI MORAJU PROVERAVATI?
Osobe s poznatom bubrežnom bolešću zahtevaju redovno lečenje i kontrolu. Sve osobe sa šećernom bolešću, hipertenzijom, osobe čiji srodnici se dijaliziraju i osobe s bolestima srca i krvnih sudova, moraju proveriti urin i krv da se utvrdi stanje bubrega.
Da bi se ukazalo na rastući problem bolesti bubrega i podigao nivo svesti stanovništa o potrebi očuvanja ovog organa, Svetska zdravstvena organizacija je 13. mart proglasila svetskim danom bubrega.
dr Natalija Damnjanović,spec. interne medicine
SUROVA STATISTIKA
Šećerna bolest i visok krvni pritisak su glavni uzroci bolesti bubrega. Približno150 miliona ljudi širom sveta ima šećernu bolest, a taj bi se broj mogao udvostručiti u sledećih 20 godina. Visok krvni pritisak pogađa blizu milijardu ljudi u svetu. Ove bolesti oštećuju bubrežne funkcije, postepeno uništavajući krvne sudove u bubrezima.
Istovremeno, hronična bubrežna bolest povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Hronična bubrežna bolest deluje kao "pospešivač" nastanka bolesti
UČESTALOST
Jedna od deset odraslih osoba u svetu ima neki oblik oštećenja bubrega - ukupno oko 500 miliona ljudi u svetu. Hronična bubrežna bolest se definiše kao oštećenje bubrega ili smanjenje bubrežne funkcije, koje traje tri ili više meseci. Hronična bubrežna bolest ima pet faza, od blage do teške.
